Вук Јеремић ексклузивно за Недељник: Какву странку правим

Интервју за Недељник (01. јун 2017.)

Вук Јеремић је протекла два месеца искористио за детаљну анализу неуспеха на председничким изборима. Пре овог интервјуа и првог изласка у јавност после избора желео је, како сам каже, да сагледа све своје грешке и пропусте и покуша да схвати да ли је нешто могло да се уради другачије. У припреми интервјуа није крио да је разочаран резултатима, пошто је са 20 посто подршке на почетку трке завршио на нешто мање од шест.

Као важне разлоге наводи изузетно агресивну кампању којој је био изложен, злоупотребу свих државних ресурса од стране режима, кратко време да након борбе за првог човека УН представи себе ван међународног контекста грађанима Србије, као и свој председнички програм. Али и грешке које је сам правио.

И зато у првом интервјуу после избора, Јеремић пристаје да о свим грешкама до краја отворено разговара, али и ексклузивно најави формирање нове политичке организације, која ће, како он каже "покушати да помири прву и другу Србију".

Шта је била ваша највећа грешка у кампањи? И где сте све погрешили?

Издвојио бих три доминантне грешке. Прво, потценио сам домете негативне кампање, али и спремност власти да у њу уђе без икаквих моралних кочница, користећи сва средства. Готово да није било могућности да се у таквим околностима представи кредибилна алтернатива, поготово не за тако кратко време које ми је било на располагању након окончања избора у УН.

Друго, ја сам у трку ушао без било каквих калкулација, са циљем да се пласирам у други круг, и да у њему идем на победу. Зато сам одлучио да се у кампањи обраћам најширем могућем аудиторијуму, а не одређеној циљној групи, што је за последицу имало то да сам на крају за многе био други избор, после кандидата коме су дали глас. 

И треће, нисам схватио да квалитетну инфраструктуру није могуће створити преко ноћи, без дугорочног рада на терену и личног упознавања и зближавања са људима.

Foto: Igor Pavicevic

У јавности се, ипак, стекао утисак да сте водили "америчку кампању", која нема много упоришта у нашем бирачком телу?

Мислим да су на резултат кудикамо више утицале оптужбе да сам умешан у убиства, да сам џихадиста, натовац, екстремиста, да ми се породица бави организованим криминалом… Оне су стизале сваки дан и бивале бесомучно пропагиране кроз изузетно утицајне медијске канале. Уз то, оспоравали су ми образовање, малтретирали сараднике и волонтере, минирали скупове, забрањивали ТВ спотове, отказивали интервјуе…

А што се тиче "америчке кампање", нисам сигуран да у потпуности разумем на шта се ту мисли, осим можда на то да сам углавном свуда био у пратњи супруге. Могуће је да у маркетиншком смислу то није било сасвим продуктивно, али то није била идеја мог стручног тима. Наташа је део свега што радим у животу, једно другом смо највећа подршка, и није ми било природно да ту ствар кријем од јавности.

Ове изборе обележио је инцидент у којем је она оптужена као вођа наркокартела. Да ли сте размишљали тада да се повучете из трке? И да ли је можда грешка што то тада нисте урадили?

Из ове перспективе, можда би било боље да сам се у том тренутку повукао, јер је то заиста био врхунац бешчашћа и пластичан доказ абнормалности изборног процеса. Али погрешно сам веровао да је та оптужба толико апсурдна да ће се вратити као бумеранг онима који су је пласирали. То је за мене велики наук - мораћу да се убудуће далеко озбиљније поставим према тзв. „лажним вестима“, којима се режим обилато користи.

Из данашње перспективе, да ли бисте поново изашли на такве изборе?

Да ја нисам саопштио да ћу се кандидовати, Александар Вучић то вероватно не би учинио. Мислим да је то значајно допринело огољавању његових апсолутистичких стремљења и да је због тога, колико год то звучало парадоксално, ситуација данас много једноставнија. Од пресудне је важности да се опозиција избори за минимум фер и поштених изборних услова у будућности. Погрешно би било поново излазити на изборе док се то не постигне, али о томе се мора заузети заједнички став.

Шта ће бити ваш захтев?

Залагаћу се да се постигне сагласност око листе базичних захтева – у најмању руку око спровођења препорука ОЕБС-а из 2016. године.

Такође, сматрам да би важан критеријум сарадње требало да буде јавно обавезивање свих оних који желе да ступе у заједнички опозициони фронт да ни под каквим условима неће бити спремни на колаборацију са режимом на било ком нивоу администрације.

Ко је крив што опозиција није имала једног председничког кандидата? Зашто је изостао договор вас и Саше Јанковића? 

Мислим да је сада очигледно да би то био ефикаснији начин супротстављању власти. Не бежим од сопствене одговорности, али чињеница је да није било превише спремности за озбиљан разговор о томе и на другим странама.

Али надам се да смо сви научили лекцију – ја свакако јесам, и у будућности ћу се снажно залагати за укрупњавање опозиције.

Где је прошли пут запело? Да ли је било разговора са Сашом Јанковићем?

Срели смо се једном, почели разговоре, али онда је дошло до неспоразума под околностима које ми ни данас нису најјасније, и наша комуникација је прекинута. У том тренутку, истраживања су показивала да сам ја био у бољој позицији, ствари су се касније промениле. Свеједно, не желим да сваљујем кривицу на било кога, нити да се осврћем на непријатна искуства из кампање.

Ваш изборни финансијски извештај изазвао је много контроверзи у јавности. Пре свега због тога што су се на њему као донатори појавили махом ваши пријатељи. Из којих извора сте се заиста финансирали, имајући у виду и оптужбе током кампање да сте новац добијали из иностранства?          

То су лажне оптужбе, као и море других. Моја кампања је финансирана на начин који је у складу са законом. Не видим шта је необично да се међу донаторима налазе и чланови моје породице и пријатељи. Било би необично да ме подржавају непријатељи.

А зашто нисте честитали Александру Вучићу?

Начин на који овај режим врши власт и води пропаганду није ни демократски нити цивилизован. Вратили смо се у 90-те по питању слобода медија и злоупотреба државног апарата. Ови председнички избори су били кулминација таквог недржавничког поступања. Моја честитка би значила прећутно одобравање нечега што је противно свему у шта верујем и како замишљам Србију. Не желим да у будућности било ко пролази кроз оно што је приређено мени и мојој породици.

Какав ће Вучић бити председник?

Има истине у оној изреци да је карактер - судбина. Он неће променити начин на који је до сада владао, продубљујући трауме и  поделе. Бојим се да ћемо бити сведоци растућег апсолутизма и урушавања институција, разарања националних ресурса, и даљег разједања друштвеног ткива, у периоду у којем ће се временом појачавати владарев субјективни осећај изједначености себе и државе. Против тога треба да устану и допринесу отпору сви они који нису равнодушни према судбини земље и народа.

Шта бисте му данас рекли када бисте срели?

У животу сам се увек залагао за дијалог и поштовање неистомишљеника као основ политичке и демократске културе. Дубоко верујем да нема друштвеног напретка без спокоја у држави и изградње консензуса око најважнијих питања. Чини ми се, на жалост, да нови председник не разуме ове основне постулате и да на све супарнике гледа као на смртне противнике. Када би хтео да слуша, рекао бих му да држава не почиње и не завршава се са њим, као и да се чини да није извукао поуке из националне трагедије 90-тих година. Упозорио бих да га ће историја бити сурова према периоду његове страховладе иза које ће остати пустош у душама и иметку људи.

Након избора смо имали студентске протесте који, ипак, нису били дугог даха? И вас су оптуживали да стојите иза протеста? Постоји и та група младих око Другог круга, који су вас подржали? Шта је истина?

Подржао сам протесте, али нисам желео да их на било који начин присвајам или користим. Нисам, наравно, ни био њихов организатор.

Протести су били значајни, јер су показали да се млада генерација не саглашава са оваквим вођењем политике и јавних послова. Млади су изласком на улице релативизовали нумерички успех режима и посејали клицу отпора која буди нову наду.

Сами сте истакли да вам је једна од грешака то што нисте имали инфраструктуру. Претпостављам да сте мислили на партијску. Ваши гласачи већ дуго очекују да се одредите - правите ли своју странку?

Претходна два месеца сам провео у анализама и саветовању са људима до чијег мишљења држим око тога шта је најбољи пут за наставак политичке борбе. Закључак је да нема бољег начина од креирања нове политичке организације која ће заступати одређене вредности и представљати кредибилну алтернативу режиму. Намеравам да се у потпуности посветим стварању такве организације, али нисам опседнут потребом да нужно будем на њеном челу.

А каква ће то бити странка? Идеолошки и програмски? И зашто мислите да баш она  недостаје Србији?

Верујем да нам је потребна нова снага на политичком центру, која ће бити отворена за све оне који сматрају да су нам неопходне корените промене, као и нови свеобухватни национални програм. Нема успешног друштва без слободног и еманципованог грађанина, али ни без свести о заједничком именитељу и судбини. Нити се национални циљеви могу остваривати на штету слободе И достојанства појединца, нити појединац може искористити све своје потенцијале изван колективног оквира који представљају народ и држава. Сматрам да свест о континуитету са прецима и потомцима појединцу треба да пружи додатни мотив да се остварује и да напредује, а не да му представља терет. Зато ће наша опција на политичком центру бити и слободарска и демократска и национална, отворена за све који деле ове вредности.

Шта су главне вредности?

Под један, неприкосновеност владавине права, грађанских слобода, императив обнављања демократских институција и културе цивилизованог дијалога, који је готово ишчезао са политичке сцене у последњим годинама. 

Под два, осећај и брига за националне интересе, као и неговање оног најбољег из наше традиције и културе – другим речима, рад на враћању достојанства народу и држави.

Под три,  развојна политика која би се заснивала на паметно осмишљеним јавним инвестицијама, подстицању приватног сектора, промовисању малих и средњих предузећа, као и на подршци предузетништву.

Под четири, борба за идеју социјалне правде и промовисање солидарности у друштву. Залагаћемо се, између осталог, за увођење универзалне социјалне заштите у Србији, укључујући и оверену здравствену књижицу за све.

Под пет, упристојење јавног простора. Без подизања стандарда у креирању културних, образовних и медијских садржаја, не може се замислити просперитет у будућности.

И под шест, изградња боље позиције Србије у свету, која ће на промишљен начин водити активну спољну политику у годинама глобалних превирања. 

Кога све видите у том широком фронту? Да ли ћете се базирати на незадовољне у ДС? Или можда у СПС?

Настојаћемо да у тој организацији буде што више нових људи који се до сада нису политички ангажовали. Људи који су незадовољни стањем у земљи, који имају воље и енергије да се боре за праведнију Србију, али се нису препознали ни у једној од постојећих политичких странака. Верујем да је таквих много и да ћемо временом изградити најјачу политичку организацију у држави.

Данас су поделе у Србији доста дубоке. Добрим делом је томе  допринела ова власт. Наша организација ће се предано залагати за премошћавање тих подела. У друштву се створио неприродни и погубан јаз између “грађанског”  и “националног” пола. Сматрам да један од најважнијих циљева мора бити помирење те две Србије, јер су нам преко потребне и грађанска свест и национални полет. Једно не сме да искључује друго.

Овај режим покушава да створи привид да се национални циљеви лакше остварују преко « чврсте руке », контролисаних медија, ограничавања слобода и гушења цивилног сектора. То је дубоко погрешно. Национално питање мора бити демократско питање, и обрнуто. Јако и слободно друштво је неопходан предуслов за сва озбиљна национална прегнућа.  

А како анимирати младе да уђу у политику?

Један од главних разлога што сам одлучан да наставим јавно деловање јесте да се покуша да спречи даљи егзодус младих, и да се од Србије направи земља у којој они желе да остану. Младих се политичари обично сете само кад треба да се лепе плакати, или да се бесомучно волонтира.

Они данас овде немају могућност остваре своје амбиције и то се мора променити.

Младима не треба повлађивати, нити им се обраћати у старим и окошталим фразама - треба им указати поверење и омогућити да сами кроје своју судбину.

До када планирате да формирате ту нову странку?

Циљ је да се то оствари до краја године, али не бих волео да се поново плаћа данак кратким роковима и изнуђеним кадровским и организационим решењима.

Значи спремате за "политички маратон", пошто вам "спринт" очигледно није дисциплина?

Да, трајаће колико буде трајало. Овај пут, основни императив ће бити квалитет људства и организације.  

Очекују нас београдски избори. Хоћете ли тај процес стварања политичке странке завршити и до тада? И шта је ваш план за Београд?

Београдски избори су необично важни, поготово након оваквог епилога председничких избора. Аутократска власт се учврстила на дужи низ година, и зато победа  антирежимских снага у Београду може вратити државу у какву-такву равнотежу. То није једини разлог због чега су ови избори важни- у Београду данас живи скоро два милиона људи који су сведоци таворења престонице: економска активност замире, позоришта и музеји не раде, нема ефикасног јавног превоза, град се не развија плански, квалитет живота драстично опада...

Верујем да ћемо успети да формирамо политичку организацију до београдских избора. Програм ће бити заснован на подстицању економске активности, доношењу плана развоја, претварању Београда у трговински и берзански центар овог дела Европе. Предложићемо конкретан план за решавање скупог грејања, изградњу приуштивих станова, као и давање већих овлашћења градским општинама.

Као кандидат за градоначелника Београда?

Нећу бити кандидат за градоначелника, али ћемо као будућа политичка организација представити јасан план за оживљавање и развој престонице. Учинићемо све што је у нашој моћи да се постигне договор опозиције о најбољем програму и заједничком кандидату.

Претпостављам да пре свега мислите на договор са Сашом Јанковићем. У каквим сте данас односима? Кад сте се последњи пут чули? И како вам се чини Јанковићева порука да након оснивања његовог политичког покрета, опозиција више не би требало да се фрагментира стварањем нових странака као у Топ листи надреалиста?

Имамо пристојан однос. Он је на изборима постигао резултат који је за свако поштовање. Мислим да се нас двојица налазимо на истој страни, али међу нама свакако постоје извесне разлике.

Да ли то значи да очекујете да он вас позове на сарадњу?

Пре неколико дана је то и учинио, и одазвао сам се његовом позиву.

Да ли верујете у договор по којем бисте Јанковић и ви имали заједничког кандидата за градоначелника?

Не само нас двојица, већ сви они који верују да је потребно променити режим. У београдској скупштини се неће доносити стратешке одлуке типа да ли треба да идемо у НАТО, и зато верујем да је ту могуће остварити висок степен заједништва опозиције.

Да ли очекујете и ванредне парламентарне изборе који би се спојили са београдским?

Никога не би требало да зачуде ванредни парламентарни избори, али наравно, о томе одлучује само један човек.

Јанковићеву кампању су обележиле јавне личности које су му очигледно дале снажан ветар у леђа. Зашто је код вас изостала та подршка?

Ту се враћамо на проблем кратког времена након вишегодишње међународне кампање коју сам водио као кандидат Србије за првог човека УН. Једноставно нисам имао прилике да се пре избора посветим многим угледним и озбиљним људима који су били вољни да ме подрже - и жалим због тога. Верујем да ће се у будућности многи ангажовани интелектуалци и културни радници препознати у вредностима и циљевима наше нове политичке организације.

Спекулисало се и да је у вашем тиму било људи који су радили против вас...

Избор сарадника је била моја одлука. Огромна већина је истински изгарала и не би било поштено сваљивати кривицу на било кога од њих. Чињеница је, ипак, да у тако кратком периоду нисмо успели да направимо адекватну тријажу на свим нивоима.

Кажете да ће национални сегмент имати значајно место у вашој новој политичкој странци. Каква вам ће бити политика за Косово? И у чему је разлика у односу на Вучићеву?

Данас се политика према Косову и Метохији своди на континуирано давање уступака, тражећи за узврат од међународне заједнице само једно – добијање прећутне сагласности за урушавање институција и репресију над сопственим народом. Тој травестији се мора стати на пут, а даљем дијалогу приступити далеко одговорније – и то свакако не пре формирања заједнице српских општина са извршним овлашћењима. Процес пузајућег признавања треба зауставити, као и дељење Срба на КиМ на « наше » и « њихове ».

Многи мисле да вас је доста коштала ваша изјава о ауто-путу до Драча? Како данас на то гледате?

Није проблем у грађењу бољих путева по Србији. Проблем је у начину како ова власт утврђује шта су пројекти од националног значаја. Која је то струка и која институција у којој студији записала да је за Србију у другој декади 21. века најважније да се саграде две зграде у Београду поред воде, да се направи пут до Албаније, да се државно пољопривредно земљиште уступи странцима, да се уведе дуално образовање - шта год то значило? Ко и како је утврдио да нам је важније да што пре стигнемо до Драча него да Бара, Солуна, Констанце...? Бојим се да су по среди лични приоритети, усмерени на пуњење џепова привилеговане клике и додворавање политичким и финансијским менторима ван земље.

Не смеју се одлуке које производе озбиљне економске и безбедносне последице за будуће нараштаје доносити на тако нетранспарентан, непрофесионалан и паушалан начин.

У каквим сте односима с Милорадом Додиком после његове подршке Вучићу? А за какву будућност Републике Српске се залажете?

РС је питање од врхунског националног значаја и око њеног опстанка и будућности не би смело да буде компромиса. Што се тиче Додика, некада смо били прилично блиски, увек сам чинио све  да му помогнем у оквиру својих могућности. Он је данас у незавидном положају, и не бих да му га додатно отежавам изношењем личних утисака.

У чему је била највећа разлика у утакмици за генералног секретара УН и председника Србије?

И једна и друга утакмица је била битка за бољу позицију Србије у будућности. Велика разлика је међутим у томе што сте у трци за генералног секретара могли свима на свету да без опструкције представите свој план, што није напросто било могуће на овим председничким изборима. 

После свега да ли мислите да сте погрешили што сте се прерано поново укључили у дневну политику, и што нисте сачекали да прође Вучићев "цунами"?

Многи пријатељи су ми саветовали да сачекам опортунији моменат да се поново активирам у домаћој политичкој арени. То би вероватно било боље за мене лично, али ја се нисам кандидовао на председничким изборима због себе. Они који су ми спочитавали “резервну фотељу” осим домаће политике никада нису имали никакву алтернативу, а ја сам се одрекао многих могућности у свету да бих се борио овде. Не жалим, јер не бих себи опростио да сам стајао по страни док друштво и држава тону, а народ се дави у безнађу. Мислим да сам дао одређени допринос осветљавању проблема у којима се налазимо, као и разбијању климе страха. Ово доживљавам као важан корак у свом дугорочном политичком деловању.

Шта је, онда, ваша главна порука за 200.000 гласача који су вам дали поверење на председничким изборима?

Неизмерно сам им захвалан на подршци. И поред свих претњи, уцена и бестијалне негативне кампање којој сам био изложен, више од 200.000 њих ми је поклонило поверење. То је за мене велика обавеза, и један од најважнијих разлога што сам се одлучио да наставим политичко ангажовање у Србији.

Да ли сте можда у протекла два месеца били у дилеми да напустите Србију?

Ни једног тренутка. Нема те силе која би ме на тако нешто натерала.

 

 

Интервју је првобитно објављен у штампаном издању Недељника 01. јуна 2017.