Вук Јеремић: Тешко предвидети будућност
10. фебруар 2017. | ТребињеПредседник Центра за међународну сарадњу и одрживи развој Вук Јеремић учествовао је у Требињу на Четвртом симпосиону "Теологија у јавној сфери", који је окупио еминентне теологе и научнике из различитих области друштвеног живота. Јеремић је, заједно са професорима Дејаном Јовићем и Зораном Крстићем, учествовао у панелу на тему "Европа на раскршћу: криза и будућност европског идентитета".
У свом излагању, Јеремић је истакао да je тешко предвидети будућност Европске уније, посебно после огромног потреса који је уследио као последица референдума у Великој Британији, чији су се грађани одлучили за излазак из ЕУ. Јеремић је указао да ће процес проширења вероватно бити жртва тог потреса, тако да се интеграција западног Балкана у ЕУ сасвим сигурно неће догодити у кратком року.
Јеремић је истакао и да се после Брегзита, али и победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД, нико не усуђује да прогнозира исход било којих избора, посебно председничких у Француској.
"Француска је једна од кључних земаља ЕУ, где се вишедимензионалност кризе Уније можда и најјасније манифестује. Дође ли до "изборног изненађења", Европа о којој данас говоримо биће ствар прошлости", нагласио је Јеремић.
Говорећи о европским интеграцијама земаља западног Балкана, посебно Србије, Јеремић је указао да је економска ситуација у Србији тешка и требало би тежити испуњењу европских стандарда, али и изградњи европског друштва, јер је то део наше традиције.
"Србија данас није европско друштво и треба да тежи његовој изградњи, а конкретни кораци у приступању биће предмет политичких околности на које Србија неће моћи да утиче превише", рекао је Јеремић.
"Често правимо грешку када стављамо знак једнакости између Европе и ЕУ. То свакако није тако", рекао је Јеремић и нагласио да је Европа простор у којем се прожимају заједничка историја, култура и вредности народа који живе од Атлантика до Владивостока и од поларног круга до Босфора.
"Наш народ је по свему европски народ, а нисмо део ЕУ. Наша држава је настала на темељима Источног римског царства, Византије и у сваком смислу припада европској историји, култури и традицији. Наша модерна држава, од 19. века, настала је по узору на либералне европске државе", напоменуо је Јеремић.
"Верујем да у сваком смислу припадамо европском идентитету и култури, али у данашњем свету концепт европског заједништва заснован на либералним принципима на којем су се удружиле чланице ЕУ, у дубокој је кризи, тако да национални идентитети европских народа све снажније излазе на сцену", истакао је Јеремић.
Оцењујући исход америчких председничких избора, Јеремић је победу републиканског кандидата Доналда Трампа окарактерисао као револуцију и тежак пораз америчке глобалистичке елите, која је до Трампове победе била на врхунцу моћи.
Одговарајући на питање каква је улога цркве и верских заједница у изградњи грађанског, европског друштва, Јеремић је рекао да се црква бави суштинским и егзистенцијалним питањима, и у случају српског народа представља важан интегративан елемент.
"Када је реч о очувању идентитета, културе и традиције, а то ће бити изазов у нестабилним светским временима, црква, која је у прошлости играла важну улогу у очувању нашег идентитета, имаће важну улогу и у будућности", изјавио је Јеремић.
Професор на загребачком Факултету политичких наука Дејан Јовић је нагласио да Европу не треба сводити на политички концепт ЕУ, и указао на тренутну кризу идеје Европе утемељену на либералним вредностима.
"Криза ЕУ потиче из кризе либерализма. Темељна поставка либералне идеје да ће мир у свету бити постигнут када сви почну да деле једнаке вредности и успоставе исти систем либералне демократије се показао нетачним и довео је безбедносна питања као најважнија за Европу", указао је Јовић.
Јовић је нагласио да Европа за себе мисли да је континент мира, али је у 20. веку била колевка најгорих идеологија и ратова, јер је запалила свет два пута. "Европи је требао неки кров и контролор над национализмом, јер се националним државама није веровало.
Ни Американци ни Руси нису веровали европским националним држава. Они су дуго подржавали мир у Европи и након тога је шансу добила ЕУ као антинационалистички пројекат. Она је експеримент којој је циљ да превлада сопствену традицију ратова, међусобног сукобљавања и тешких идеологија", рекао је Јовић.
Ректор крагујевачке Богословије "Свети Јован Златоусти" Зоран Крстић је указао да религија нема исту улогу у свим европским земљама и нагласио да су религијска струјања на свим другим континентима живља него у Европи.
"Европа има специфичан положај проистекао из историјског концепта формирања традиционалних цркава и блиског односа цркве и државе кроз векове. Религија је постала јавно добро на које свако има право без обзира на степен учешћа у црквеном животу. Тако нешто не постоји у Америци", рекао је Алексић.
Он је рекао да грађани Европе нису нерелигиозни, али је указао да значајан проценат Европљана има поверења у своје традиционалне цркве.
"Грађани Европе, чак и ако не учествују активно у црквеном животу, воде рачуна о томе како се понашају епископи или бискупи и реагују на било какве моралне преступе. Тај тип заступничке религиозности је специфичан за Европу", рекао је Крстић.