Јовановић за Политику- Београдски избори: Заједнички наступ опозиције императив

Аутор: Никола Јовановић - Текст објављен у штампаном издању листа Политика, 03. јула 2017.

Значај избора за Београд наредног пролећа не може се довољно нагласити. Разлози за то су вишеструки. Прво, власт победом у Београду има прилику да затре клицу озбиљнијег отпора, као и да учврсти своју контролу над свим државним ресурсима. Друго, тиме би били накнадно легитимисани поједини пројекти у престоници који изазивају контроверзу и подозрење, попут «Београда на води». И треће, власт би победом наставила спровођење своје визије Београда као града јефтине забаве, спекулативне градње и викенд атракције за странце.

Опозиција, с друге стране, би морала да има обрнуте циљеве. Први би био да се у Београду коначно утемељи противтежа актуелној власти. Други је да се испитају и ревидирају сви пројекти у граду за које постоји сумња да немају јавни значај и да служе одређеним партикуларним интересима, или чак прању новца. И треће и сигурно најважније, опозиција би добила прилику да спроведе другачију развојну визију Београда, који би постао оно што му је одувек била суштина: кључни робно-транспортни центар у овом делу Европе, у коме цветају међународна трговина и бизнис, који је истовремено културно-образовна престоница Балкана.

Наиме, сваки град је по дефиницији економско-урбана целина, чија је сврха да производи додатну вредност за своје становнике и шире окружење. Са својим стратешким положајем и постојањем великих инфраструктурних објеката, попут аеродрома, луке и железничке станице, Београд би морао да буде пословна метропола и мотор развоја Србије и региона. Уосталом, за време бивше СФРЈ, у београдској луци се претоваривало робе више него у свим јадранским лукама заједно. Последично, то је нашим људима обезбеђивало висок стандард, као и капацитет за финансирање осмишљеног и модерног развоја града. 

Ова власт међутим не прати такву логику, уколико уопште прати било коју. Данас Београд не остварује ни делић свога потенцијала. Београдски аеродром, кључни стратешки објекат у земљи, даје се странцима у концесију, без адекватног образложења и рационалних економских мотива. Железница пропада и све више има улогу туристичке атракције из времеплова, уместо фактора укључивања Србије у међународне трговинске токове. На месту оперативне обале и пристаништа, ниче насеље «Београд на води», које нема никакву економску функцију, а у урбанистичко-естетском смислу затвара град према реци, што је наишло на осуду свих релевантних струковних удружења.

Последица овакве накарадне праксе и урбане хајдучије јесте замирање економске активности у престоници, поништавање њеног стратешког значаја у региону, као и драматичан пад вредности имовине и квалитета живота њених становника.

Небулозним фараонским пројектима попут моста од 400 милиона евра и певајуће фонтане, ствара се омраза између Београђана и становника из других делова државе. Ова власт, која иначе управља кроз поделе у друштву, ту омразу свесно негује и повећава. Да ствар буде гора, наша престоница троши три пута више енергије по глави становника од остатка Србије, тако да заиста почиње да представља терет држави. Београд се претвара у «болесника на Сави и Дунаву», уместо да служи као одскочна даска Србије у свет. 

Имајући у виду све наведено, сматрам да је неопходно да опозиција наступи заједнички и у једној колони на београдским изборима, уједињена око тема и пројеката који ће бити у функцији заштите и реафирмације јавног интереса. Уосталом, власт ће наступити јединствено и униформно, као што је то био случај и на председничким изборима. У одсудном тренутку, када имамо две супротстављене визије развоја и функционисања Београда, али и два система вредности у јавном делању, грађани не би разумели резоновање о наступу у више колона. Инсистирање на идеолошким и програмским разликама између елемената опозиције је бесмислено у ситуацији када власт делује као једно обично интересно удружење, свесно укидајући сваку идеологију, логику, естетику, као и све друге друштвене репере.

Опозиција зато треба да заједнички стане иза програма развоја града, у складу са његовом историјском и стратешком улогом, од чега би имала корист цела Србија. Са мало памети и добре воље, грађанима се може понудити дупло нижа цена грејања, кроз изградњу нових постројења у Костолцу. Уместо «Потемкинових села», попут арапских шопинг молова, јарбола и певајуће фонтане, треба довршити примарну инфраструктуру и решити проблем саобраћаја. Градска железница, која би коштала мање од метроа, дању би превозила путнике, а ноћу робу.

Удружена опозиција, која наступа са једном листом и заједничким кандидатом највиших стручних и моралних квалитета, као и са програмом за покретање економије града и смањивања рачуна за становништво - има шансу за победу. Све друго би било неодговорно и непатриотско понашање, вођено уским страначким интересима, или чак мотивима да се посредно подржи актуелна управљачка екипа и њен концепт власти као плена. Ко је ко - видеће се дакле на пролеће.